Razvojna govorna apraksija

Razvojna  govorna apraksija (RGA) (poznata i kao “dečja govorna apraksija”, “razvojna verbalna dispraksija”)  je  govorno-jezički poremećaj u kome dete ima teškoće da izvede odgovarajuće pokrete kada govori.  Mozak se “bori” da razvije planove za govorni pokret. Govorni mišići nisu slabi, ali ne mogu da realizuju normalno izvođenje jer mozak ima problem da ih koordinira.

SIMPTOMI

Dete sa RGA ispoljava različite simptome, u zavisnosti od uzrasta i težine govornog poremećaja.

  1. 1. Uzrast od 18- 24 meseca:

-odložena pojava prve reči

-mali broj reči kojima raspolaže

-sposobnost da oformi samo neke vokale i konsonante

  1. 2. Uzrast od 2- 4  godine :

-Distorzija vokala i konsonanata

-razdvajanje slogova u ili između reči

-zamena glasova u reči (umesto “bata” kaže “pata”)

-pojednostavljene reči (umesto “glava” kaže “gava”)

-poremećena melodičnost izgovora

KAKO RAZLIKOVATI RAZVOJNU GOVORNU APRAKSIJU OD SLIČNIH POREMEĆAJA?

Sigurno je da postoje neki simptomi koji se mogu javiti i u drugim govorno-jezičkim poremećajima. U praksi, teško je precizno dijagnostikovati RGA.

Iz tih razloga, naučnici navode neke markere koji mogu da pomognu u pravljenju te razlike:

-teškoće u “glatkom” povezivanju jednog  glasa, sloga ili reči sa drugim glasom, slogom ili rečju

-neuspešnost u izvođenju pokreta vilice, usana i jezika kako bi se proizveo glas

-neuspeli pokušaj da se produkuje vokal, skoro do neprepoznatljivosti

-jednak naglasak na svim slogovima

-razdvajanje slogova učestalim pauzama

-nekonzistentnost, tj. pravi različite greške kada drugi put pokuša da izgovori istu reč

-teškoće u imitaciji jednostavnih reči

– smetnje u praćenju reda reči

ULOGA LOGOPEDA

Logoped treba da obezbedi preciznu dijagnozu, plan i program rada sa detetom za koje se sumnja da ima RGA. Važno je delovati na vreme jer precizna dijagnoza razvojne govorne apraksije na ranom uzrastu  može smanjiti rizik od dugotrajnih  posledica. Važna je saradnja stručnjaka sa roditeljima, kako bi zajedničkim snagama pomogli detetu da prevaziće govorni problem i razvije odgovarajuće socijalne i komunikativne veštine.

SAVETI ZA  RODITELJE

Obezbedite sigurno okruženje

 Teško je gledati svoje dete koje se frustrira zbog svojih neuspeha u komunikaciji. Podržite ga koliko god možete. Pokažite da razumete njegova osećanja (“Vidim da želiš da mi kažeš nešto, u redu je, razumem da je teško.”) Uverite ga da ćete zajedno raditi na rešenju.

Ponavljanje je ključ uspeha

Rad sa detetom mora da bude sistematičan, hijerarhijski uređen i pre svega, ponavljajući, kako biste pomogli da se nauče različite govorne i glasovne sekvence.  Mozak deteta, ponavljanjem,  „trenira“ govorno-motorne centre i obezbeđuje dobru osnovu za pravilnu produkciju.

Koristite muziku  

Produkovanje govora pevajući pesmice je odličan način da vaše dete vežba ponavljajuće motorne pokrete.  Pevajte pesme koje dete najviše voli kako bi ga motivisali. Takođe, ovo može da primenjuje i sa svojim vršnjacima, bratom ili sestrom.

Obezbedite vizuelne informacije

 Kada vaše dete ponavlja neku reč koju ste izgovorili, pobrinite se da gleda u vaša usta. Može i da se gleda u ogledalo dok izgovara glasove.

Deca treba da vežbaju reči i izraze u realnim situacijama (npr., recite mu da svaki put kada uđete u sobu kaže “zdravo mama”).

Koristite svoje ruke

Pomozite detetu  da postavi govorne organe u odgovarajući položaj tako što ćete ih svojim rukama oblikovati (npr. zaokružite mu usta kako bi izgovorio glas O)

Izvor: www.mayoclinic.org     https://childrensupportsolutions.com/