LOGOPEDSKO DEFEKTOLOŠKO SAVETOVALIŠTE - CENTAR ZA EDUKACIJU - BULEVAR MILUTINA MILANKOVIĆA 184

children_hands1-480x224

PITANJE: Moje dete ima dve godine i četiri meseca i jos uvek ne govori,da li treba da se zabrinem i kada se treba obratiti za pomoć?

ODGOVOR: Da li je dete progovorilo ili ne, nije pokazatelj da li je dete u skladu sa razvojem.Na tom uzrastu dete treba:* da se odaziva kada ga zovete,

*da razume osnovne naloge-to ne podrazumeva situacione naloge (donesi cipele da idemo napolje)- već proste naloge kao” daj bebu”a ispred njega su ponudjene dve,tri igračke;

*da pozitivno reaguje na vašu stimulaciju i da vas zainteresovano posmatra očekujući još animacije;

*da ga zanimaju igračke i da ih koristi za igru;

* da voli društvo druge dece i da ih imitira u njihovim aktivnostima;

*da je motorno spretno,da se ne tetura dok hoda,ne sapliće o predmete i da je na vreme prohodalo.

Bez obzira na pokazatelje detetovog razvoja od velikog je znacaja rana stimulacija deteta, što podrazumeva period od rodjenja do treće godine,zato se treba javiti defektološko-logopedskom savetovalištu ili eminentnim ustanovama čim uočite da se dete ne ponaša kao njegovi vršnjaci i odagnate sumnju u njegov pravilan razvoj.

PITANJE: Moje dete je dobilo dijagnozu Pervazivni razvojni poremecaj,da li to znači da je moje dete autistično?

ODGOVOR: Pervazivni razvojni poremećaj podrazumeva širok spektar razvojnih poremećaja uključujući dečije neuroze i psihoze,Rett-ov sindrom,Asbergerov sindrom i autizam.Ako je dete mladje teško može sa sigurnošću da se dijagnostikuje autizam,pa često strucnjaci, ukoliko dete ima neki autistični element, pribegavaju terminu autistični spektar ili pervazivni razvojni poremećaj. Deca sa razvojnom disfazijom senzornog tipa na mladjem uzrastu često pokazuju znakove autističnog spektra.Ta deca čuju ali ne razumeju govor okoline iz tog razloga reaguju burno na stimulaciju,često

upadaju u konfliktne situacije koje su propraćene vriskom,ne odazivaju se,ne razumeju naloge, nemaju govor ili je govorno-jezički razvoj usporen,nekad nemaju dobar kontakt očima,ali vrlo brzo nakon stimulacije uspostavljaju kontakt. Pri tom su motorno izuzetno spretna.

PITANJE: Moj sin ima četiri godine i počeo je da trokira,zamuckuje,nakon rodjenja male sestre,da li je rano da ga vodim logopedu?

ODGOVOR: Do četvrte godine svaki vid mucanja se smatra fiziološkim mucanjem.Mucanje je poremećaj ritma i tempa govora,odnosno govorno ponašanje osobe u komunikaciji sa drugim ljudima,čiji značajni deo čine upravo reakcije te osobe na ono što se u njegovom govoru dešava.Započinje najčešće u ranom detinjstvu kada se govor i jezik intenzivno razvijaju.Da li će da preraste u pravo mucanje ili ne, zavisi od mnogih faktora,prvenstveno od genetskog faktora(da li je još neko mucao u familiji),kao i samog karaktera deteta(da li je dete emotivnije,povučenije,nesigurnije).Vas sin može da manipuliše situacijom da bi privukao više pažnje a Vi ste nesvesno potkrepili to ponašanje sto zavisi od načina njegovog mucanja,koje Vi sami ne možete da ocenite.S’druge strane mucanje se javlja kod raznih okidača koji su emotivno obojeni,kao sto je u Vašem slučaju rodjenje deteta.Isto tako zamuckivanje i ponavljanje prve reči često se javlja na tom uzrastu prilikom naglog razvoja rečnika kod deteta usled nemogućnosti da dovoljno brzo organizuju rečenicu.Treba se javiti logopedu,on će najbolje proceniti koji je oblik u pitanju i da li je potrebno intenzivno raditi sa detetom da ne bi preraslo u učestalije i intenzivnije mucanje.Sa detetom se radi metoda koja je najprihvatljivija za njegov uzrast.

PITANJE: Šta znaci termin razvojna disfazija?

ODGOVOR: Nezrelost CNS-a,odnosno kašnjenje u govorno-jezičkom i psiho-motornom razvoju. Nastaje usled nedostatka kiseonika kod deteta u prenatalnom(u toku trudnoce),perinatalnom(na samom porodjaju),ili postnatalnom periodu (nakon rodjenja deteta,kao što su frasevi,konvulzije,meningitis,srčane tegobe.)

Postoji tri tipa disfazije:

*Razvojna disfazija senzornog tipa,gde deca ne razumeju govor okoline i iz tog razloga razvijaju svoj  govor nerazumljiv za okolinu.Impulsivna su jer ne razumeju interaktivne odnose.Motorno su izuzetno spretna,na vreme su prohodala i neverbalno se razvijaju u skladu sa uzrastom.Na mladjem uzrastu pokazuju znakove autističnog spektra.Mogu biti hipersenzitivna na podražaje iz okoline ili hiposenzitivna.U igri su kreativna kad počnu da se igraju,dok su još mala(do trece god.) imaju svoj neobičan način igre.

*Razvojna disfazija ekspresivnog tipa,gde deca pokazuju velikih poteškoća u motornom razvoju.Kasnije prohodaju,motorno su nespretna,kasnije progovore usled slabe logomotorike.Mogu imati hipertonus mišića ili hipotonus.Kad progovore teško sklapaju slogove u reči,izvrću slogove,teško konstruišu rečenice.Veliki broj glasova ne izgovaraju ispravno.Naloge razumeju i izvršavaju ih.Konstruktivne radnje im teško idu i izbegavaju crtanje i pisanje zbog slabe fine motorike.

*Kombinovani tip disfazije-senzomotorni tip,gde deca pokazuju teškoće i u razumevanju govora i u produkciji govora i jezika.Kod njih postoji kašnjenje u razvoju na globalnom nivou.Sa decom sa razvojnom disfazijom ako se stimuliše na pravi nacin i sveobuhvatno radi sa detetom,dete će do osme godine dostići svoje vršnjake.

PITANJE: Imam malo dete koje ne govori i čudno se ponaša,to mi je prvo dete i ne znam šta je faza u

razvoju a šta nije normalno,pomozite mi da shvatim!

ODGOVOR: Pokazatelji koji treba da Vas zabrinu:

-kada dete od dve godine prilikom stimulacije i igre vrišti i povlači se;

-ne zadržava pogled,prilikom igre voli da se samo igra bez uključivanja drugih ljudi;

-ne traži stvari gestom(ako nema govor) već  ih grabi;

-kada se dete ne odaziva,nekad roditelji pomisle da ne čuje.Čest odgovor roditelja je:”kao da me čuje ali me ne registruje.”

-upada u konfliktne situacije i burno reaguje na zahteve.To se dešava zato što dete ne razume šta mu se traži.U drugoj situaciji,njemu poznatoj,izvršiće taj zahtev,ne zato što je razumeo zahtev,već povezao nalog sa datom situacijom(primer:nalog”donesi cipele i idemo napolje”ce izvršiti, ali zato na nalog” donesi  cipele i stavi u ormar!” Ili “stavi cipele u ormar!” opet će doneti cipele da ide napolje ili ga neće izvršiti.

-kada je dete “trapavo”,motorno nespretno,ima nekoordinirane pokrete.Kasnije je počelo da drži glavicu,sedi ili je kasnije prohodalo.

-kada je rodjeno kao “riziko”beba. To podrazumeva novorodjencad sa slabom abgar ocenom,rodjenu modro,koja su primala  kiseonik,bila u inkubatoru,imala fiziološku žuticu,kada postoji sumnja na slušno ostećenje,hipotona ili hipertona deca,deca sa cerebralnom paralizom,rascepima ili raznim sindromima.

PITANJE: Zašto se treba rano javiti logopedu?

ODGOVOR: Rani razvoj kao i pravilna rana stimulacija deteta su od velikog značaja za prognozu defektološko-logopedskog tretmana.Nervne strukture  kod novorodjenčeta se izuzetnom brzinom množe i razvijaju, u slučajevima gde je taj razvoj privremeno zaustavljen a ne daje se detetu potrebna stimulacija,te nervne grane koje nisu u upotrebi izumiru.Razvoj centralnog nervnog sistema može biti zaustavljen zbog mnogih uzroka a najčešći je ostanak bez kiseonika koji može da se desi u toku gestacionog perioda, u toku samog porodjaja kao i nakon porodjaja.

Često roditelji ne primećuju kašnjenje u razvoju do druge godine ili ih stručnjaci iz sličnih oblasti smiruju i savetuju čekanje do treće pa čak i pete godine!?Koliko je u tom periodu izumrlo nervnih ćelija koje nisu pod stimulacijom!?

PITANJE: Kada treba na vreme potražiti pomoć logopeda?

ODGOVOR: Najoptimalnije je da se roditelji koji prate detevov razvoj jave do druge godine.Tim stručnjaka (defektolog,psiholog i neurolog)će proceniti da li dete kasni u razvoju ili je u skladu sa razvojem. Postoji predrasuda ljudi vezano za logopede.Logopedi ne ispravljaju samo glasove,već stimulišu celokupan  detevov razvoj u segmentima koji nedostaju ili nisu u dovoljnom stupnju razvijeni.Počev od detetovog progovaranja,usmeravanja igre,njegove motorike(grube i fine),obuke roditelja da prati i da se uključuje u detevov razvoj,pa sve do specifičnih teškoća u učenju,slabe pažnje,koncentracije i pamćenja.

Vođenje deteta kod logopeda ne mora biti stresan događaj.Detetu ne treba govoriti da ide kod logopeda da bi ga logoped’’naučio da govori’’ili’’nauči što pre da da kažeš L da ne moraš da ideš kod logopeda.” Sasvim je dovoljno reći mu da idete zajedno kod jedne tete da se igrate i pričate pričice.Kako će dete da prihvatiti logopeda kao i druge stručne saradnike ,ne zavisi samo od pristupa roditelja tom pitanju,već i od pristupa logopeda.Najprirodniji pristup detetu je igra kao i posmatranje deteta u prirodnim uslovima a ne u napetoj situaciji propitivanja deteta i roditelja.Dete mora da shvati da logopedi nisu lekari i da su tu kao drugari da im pomognu u njihovim poteškoćama a roditelji pravilno usmere u datom radu i praćenju razvoja kod kuće.Onog momenta kada se razvije pravilna interakcija između deteta,roditelja i terapeuta dete će napredovati.

PITANJE: Rodila sam devojčicu pre vremena,od samog početka je kasnila u razvoju,idemo na vežbe u Sokobanjsku da li treba da vodim dete kod logopeda ili psihologa mislim da je ovo malo?Devojčica ima 18meseci i sada je prohodala a ne govori.

ODGOVOR: Logopedi ne rade samo na govoru kod deteta već na stimulaciji celokupnog detetovog razvoja.Kada je riziko dete u pitanju potrebna je obuka roditelja od samog rodjenja deteta vezano za stimulaciju detetovog razvoja,to ne podrazumeva samo motoriku već i sve detetove sposobnosti.Prilikom rodjenja deteta dolazi do eksplozije grananja nervnih struktura.Kada je dete sprečeno da prima stimulacije,strukture koje nisu u funkciji izumiru,dolazi do takozvanog”odsecanja grana”. Iz tog razloga je ta rana stimulacija od velike važnosti za dalje napredovanje deteta.Da bi rezultati bili što bolji uvek treba uključivati tim stručnjaka koji rade sa detetom i prate dalji detetov razvoj.

Tim je sačinjen od dečijeg psihijatra ili neurologa,fizijatra,psihologa i defektologa.Kada dete ima svakodnevne tretmane pokazivaće bolje rezultate.Do prezasićenja ne može se doći ukoliko terapeut osluškuje detetove potrebe i u skladu sa njima pojačava ili smanjuje intezitet samog tretmana.