LOGOPEDSKO DEFEKTOLOŠKO SAVETOVALIŠTE - CENTAR ZA EDUKACIJU - BULEVAR MILUTINA MILANKOVIĆA 184

Autizam

AUTISTIČNI SPEKTAR-AUTIZAM

Autizam spada u pervazivne razvojne poremećaje.Deca sa autističnim spektrom ispoljavaju poremećaj u komunikaciji,verbalnoj i neverbalnoj.Imaju stereotipna ponašanja:mašu rukicama,vrte razne predmete,klate se,slažu i rasturaju stvari,verbalno stereotipno ponašanje.Ne zadržavaju pogled,stvari koje žele ne traže vec uzimaju sami ,“grabe”igračke iz ruku, igraju se sami obično slažući nešto,prilikom igre ne koriste igračke na pravi način(vrte ih,lupkaju ili ih repetitivno slažu).Često deluju odsutno i u “svom svetu”.Govor može da se razvije ali ima slučajeva gde se govor ne razvija.Kada se govor razvije odsustvuje pragmatski deo govora,ne koriste govor kao sredstvo komunikacije primereno socijalnom kontekstu.Često ponavlja iste reči,fraze ili čitave razgovore. Socijalno-emocionalni odnosi su poremećeni,deca ne ispoljavaju emocije adekvatne situaciji(mogu da vrište i plaču bez nama vidljivog razloga ili da se smeju u neopravdanoj situaciji).Neka deca pridju spontano ljudima ali često samo da bi ostvarili neku repetitivnu radnju kao sto je dodirivanje tudje kose,odeće ili postavljanje istog pitanja.Obično ne primećuju ljude,decu ili životinje,prodju pored njih i pokušavaju u prostoriji da pronadju njima zanimljivu preokupaciju da bi odradili svoju stereotipnu radnju.Deca sa autističnim spektrom teško razumeju namere i misli drugih ljudi,sve shvataju doslovno pri tom ne umeju da se postave u toj situaciji već će ponavljati istu radnju ili pitanje. Neka deca poseduju tzv.”savant”sposobnosti-sposobnosti fotografskog pamćenja, mehaničkog verbalnog pamćenja,moć opažanja najsitnijih detalja,računanja komplikovanih računskih operacija,ispoljavaju razne talente…Pri tom su dobri samo u toj sposobnosti dok osnovne fiziološke radnje sa teškoćom izvršavaju. Često roditelji postavljaju pitanje kako njihovo dete može da zapamti sve igrače iz svih fudbalskih timova a pri tom ne može da zapamti jednu rečenicu ili izvrši neki nalog.Njihov mozak ne funkcionise kao kod druge dece (mada to još nije u potpunosti ispitano) koristi druge centre u mozgu za odredjene funkcije.Često su hipersenzitivna deca i reaguju na čulne stimulacije negodovanjem ili stavljanjem šaka na uši.Mogu biti i hiposenzitivna i da sami traže jače stimulacije,nekada se i povredjuju iz tog razloga.Prag bola im je pomeren,ne reaguju na jače udarce. Deca sa autističnim spektrom upadaju u konfliktne situacije pri promeni njihovog “reda” i ustaljenog režima.Mogu ispoljavati agresivna ili autuagresivna ponašanja.

Uzroci autizma

Postoje razne teorije o etiologiji autizma.Jos uvek je nepoznata oblast i istražuje se. Biohemijske osnove autizma- u osnovi leži disbalans u metabolizmu kao i u neadekvatnoj biohemijskoj reakciji pri unosu odredjenih namirnica i neiskorišćenosti potrebnih sastojaka iz hrane za ishranu mozga. Okidač često leži u vakcini koju deca primaju a sadrži veliki koncentrat zive. Kandida takodje može uticati na detetov razvoj.Gljivica koja nastanjuje naš organizam ali pri većem broju kod dece dovodi do rasute pažnje i koncentracije,hiperaktivnosti a samim tim i kašnjenja u razvoju. Teški metali isto mogu biti okidači. Deca se radjaju sa autizmom, ne postaju “autistična”.Verovalo se da hladnoća majke ili neki stresan dogadjaj “otera” dete u autizam i nakon terapije dete se “izvuče” iz tog stanja.Moje mišljenje je da deca imaju izmenjenu strukturu CNS-a,jer drugačije funkcionišu u tom “svom”svetu, zato i smatram da se ne postaje “autista”.Okidači sigurno postoje, neki disbalans sigurno postoji ali to su sve sekundarni uzroci.Pokazalo se da se i u okviru familije radjaju deca sa autističnim spektrom što navodi na genetski kod.Češće se javlja kod dečaka.

Kada se najranije može utvrditi autizam?

Neki naučnici smatraju da se autizam može dijagnostikovati na najranijem uzrastu.Moje mišljenje je da u većini slučajeva može doći do greške i da sama dijagnoza autizma nije od primarne važnosti za rad sa detetom.Terapeut je dužan da sa detetom radi simptomatski, odnosno stimuliše dete u onim sposobnostima gde je usporen razvoj.Često deca sa senzornom disfazijom ili kombinovanom disfazijom na mladjem uzrastu odaju utisak deteta sa autističnim spektrom.Neka deca ispoljavaju elemente autizma u ranom uzrastu koji kasnije iščeznu. Postoje mišljenja da se ta deca razlikuju od drugih beba još od rodjenja: slabije sisaju,ne okreću se ka zvuku,mirna su, ne smeju se niti plaču preterano,zadovoljna su sama sa sobom. Takodje postoje slučajevi gde su se deca normalno razvijala do druge godine i nakon toga regresirala, čak su se i razvile neke reči sa značenjem koje su iščezle. Svako zaostajanje deteta u razvoju mora biti propraćeno od strane stručnih lica.Što se ranije krene sa stimulacijom i obukom roditelja to će dete više napredovati.

ASPERGEROV SINDROM

Ili drugačije rečeno visokofunkcionalni autizam.Deca sa ovim sindromom se isto razvijaju kao i deca sa autističnim spektrom samo za razliku od autizma,ova deca imaju bolju prognozu.Posle tretmana mogu da krenu u redovnu školu da prate razvoj svojih vršnjaka ali će uvek izostajati socio-emotivna veza sa svetom.Obično ih nazivaju “čudacima” i teško ih razumeju.Imaju opsesivna ponašanja,ljute se pri promeni njihovog režima,imaju naučena ponašanja ,žive “po šablonu”,osobenjaci su i skloni suicidu. Inteligencija je iznad proseka.Kada su mali rano nauče da čitaju i pišu ili da računaju, često ih zovu “malim Ajnštajnima”.

Tretman dece sa autističnim spektrom

Prvo i osnovno je prići detetu i zadržati mu pažnju što je duže moguće igrom.Na samom početku tretmana terapeut se nadovezuje i nadogradjuje u njegovim aktivnostima,što je na početku propraćeno burnim reakcijama i negodovanjem.Kada se uspostavi kontakt sa detetom onda se, zavisno od deteta, pravi plan rada sa detetom kao i plan njegovih aktivnosti, koji će se kasnije menjati da ne bi prešlo u naučen sistem funkcionisanja.Metode za izazivanje komunikacije i postavljanje novih modela ponašanja su:TIC (TEACCH),PECS-komunikacija putem razmene slika,ABA-primenjena analiza bihejvioralnog ponašanja,odnosno učenje bez pogrešaka putem nagradjivanja svakog segmenta;Hipoterapija-uz pomoć konja. Sve metode se zasnivaju na uslovljavanju,učenje putem nagrada.Kod svakog deteta drugi metod može dovesti do uspeha,posto je svako dete individua za sebe.Roditelji ne treba da uporedjuju decu jer ne znači da ako je jedan metod rada ili jedna vrsta dijete dovela do napretka kod deteta da će isto dovesti i kod drugog.”Nažalost “autizam nije bolest za koju se daje lek, vec stanje a koliko će dete napredovati zavisi od tima stručnjaka, samih roditelja kao i od težine stanja.Najvažnije je osetiti dete i uočiti sposobnost koja je jaka u odnosu na druge njegove sposobnosti,podržati je i nadograditi ostale manje razvijene sposobnosti kroz nju.Drugim rečima osluškivati detetove potrebe,podržati ih i davati im značenje, na taj način te sposobnosti postaju sredstvo za usvajanje drugih sposobnosti.