LOGOPEDSKO DEFEKTOLOŠKO SAVETOVALIŠTE - CENTAR ZA EDUKACIJU - BULEVAR MILUTINA MILANKOVIĆA 184

Rascepi

 

 

Rascepi spadaju u česte pojave displazije, a javljaju se na licu, usnama i nepcu. Uzroci nastajanja su:

  • Nasledni faktori
  • Deficitna ishrana
  • Teratogeni hemijski faktori
  • Psihički stresovi
  • Radijacije
  • Infektivna oboljenja.

POREMEĆAJI KOJI SE JAVLJAJU

Rascepi neposredno utiču na:

  • Artikulaciju, koja je oštećena u celini ili delimično, u zavisnosti od mesta rascepa
  • Glas, nazalan je, odn. vazdušna struja otiče kroz nos a ne kroz usta, zbog nemogućnosti odvajanja oralne od nosnih šupljina (rinolalia aperta)
  • Sluh, zbog čestih upala ušiju
  • Sisanje (kod novorodjenčeta), žvakanje, gutanje
  • Dentaciju (rast i razvoj zuba).

PSIHIČKI PROBLEMI

Zbog anomalija koje su vidljive na licu, često se javlja osećaj manje vrednosti, izolaciju i strah koji mogu imati posledice na učenje kao i na uspeh u školi. Blagovremena intervencija obezbedjuje detetov psihički mir kao i odsustvo panike i nesigumosti roditelja, a uključuje:

  • Funkcionalnu i estetsku korekciju govomih organa
  • Maksimalnu podršku uz razgovore sa psihologom
  • Obezbedjenje fiziološkog mehanizma, koliko je to moguće, za normalan razvoj govora i jezika.

HIRURŠKA INTERVENCIJA

Od velikog je značaja najranija funkcionalna intervencija rascepa, da bi na taj način obezbedili normalnu ishranu bebe i ispravan razvoj govora. Prvi hirurški zahvat usana radi se oko drugog i trećeg meseca. Od velike je važnosti za razvoj govora primena ortodontskih proteza. Početak verbalne rehabilitacije upravo počinje ranim ortodontskim tretmanom.

ULOGA LOGOPEDA

Logoped ima važnu ulogu u stručnom timu, koga čine pedijatar, ortodont, plastični hirurg, psiholog i defektolog, radi dijagnostikovanja i terapije govornih poremećaja deteta sa rascepom. Njegov rad se ogleda u informisanju roditelja, vodjenje deteta kroz razvoj artikulacije i izgradnje govora, kao i jačanje mišića govorne regije, uz pravilno usmeravanje vazdušne struje i razvijanje logomotorike. Logoped je tu pored roditelja da pruži savete za ishranu novorodjenčeta (zbog otežanog sisanja, gutanja i žvakanja) i dužan je da odgovori na pitanja i strahove roditelja. Naše mišljenje je da treba odmah po završenoj prvoj hirurškoj interverciji, uz vežbe logomotorike, pripremati govorne organe za pravilan razvoj artikulacije. Tek po navršenoj drugoj intervenciji se stvaraju povoljni i potpuni anatomo-fiziološki uslovi za razvoj govora. Specifičan negovorni terapijski program u tom periodu daće znatno veće rezultate nego direktna govorna terapija, ispravljanjem oštećene artikulacije