LOGOPEDSKO DEFEKTOLOŠKO SAVETOVALIŠTE - CENTAR ZA EDUKACIJU - BULEVAR MILUTINA MILANKOVIĆA 184

ostecenje sluha

UZROCI OŠTEĆENJA SLUHA

  • Nasledje (članovi uže ili šire porodice sa oštećenim sluhom)
  • Problemi u trudnoći (rubeola, virusne infekcije i dr.)
  • Problemi u toku porodjaja (asfikcija, oživljavanje, jača žutica)
  • Povrede i oboljenja mozga
  • Česte upale grla ili ušiju u ranom uzrastu

KAKO REAGUJE SLUŠNO-OŠTEĆENO DETE

U periodu odojčeta

  1. a) od 1-3 eg meseca
  • ne trza se i ne trepće na iznenadni jači zvuk
  • ne menja aktivnosti na zvuk
  1. b) od 4-7 mog meseca
  • sve manje guče i ne počinje da brblja
  • ne obraća pažnju na govor
  • ne okreće se prema izvoru zvuka
  • ne interesuju ga zvučne igračke

c)od 8-12 tog meseca

  • vrlo oskudno brbljanje ili ga uopšte nema
  • ne imitira zvuke
  • ne odaziva se na ime
  • nema ni jednu reč

Malo dete (2-3 godine)

  • nezainteresovanost za govor i zvuke
  • govor se ne razvija
  • ne razume govome naloge ako nisu praćeni gestom, mimikom ili ne proizilaze iz same situacije
  • preterano obraća pažnju na usta sagovornika.

Predškolsko dete (4-6 godina)

  • lzrnenjena melodija rečenice, nepravilno naglašavanje pojedinih reči i rečenica
  • govor se deformiše, gube ili se oštećuju suglasnici S,Z,C,Š,Ž,Č
  • često ne razumejtu govor dovoljno, pa su skloni zapitkivanju i mora im se nalog više puta ponoviti
  • radio i televizor puštaju suviše glasno
  • dete postaje nepažljivo, tvrdoglavo, povlači se ili je preterano aktivno.

KAKO SE PONAŠATI SA DETETOM KOJE IMA OŠTEĆENJE SLUHA?

Detetu treba govoriti onda kada vas ono gleda, govoriti mu polako, blago pojačanim glasom

  • Navići dete na nošenje slušne proteze. Ukoliko je dete mladje, vreme prilagodavanja je kraće.
  • Govoriti mu celim jednostavnim rečenicama kao i svakom drugom detetu,
  • Imenovati svaki predmet sa kojim se igra i koji drži u rukama ili koji ga interesuje, nuditi mu zvučne igračke
  • Ponoviti mu jednu istu reč,rečenicu ili jednu istu frazu mnogo puta
  • Štititi dete od prejake buke iz neposredne blizine, da se ne bi navikao na jake zvuke pa nema potrebu da razvija sposobnost slušanja i prepoznavanja slabijih zvukova
  • Navikavati dete na zvučne signale koji upozoravaju na opasnost (sirene automobila, vatrogasnih i ambulatnih kola, zvuk tramvaja, voza, motora i dozivanje)
  • Ako dete nosi slušni pojačivač treba mu govoriti normalnim intenzitetom, da ne bi došlo do ometanja razumevanja govora.
  • Govoriti detetu sa mnogo ljubavi i pažnje i nastojati da dete ponovi ono što je čulo
  • Ne treba biti nestrpljiv i ne očekivati da dete odmah odgovori već posmatrati njegovo reagovanje na spoljne zvučne stimuluse
  • Podsticati dete da radeći uči i igrajući se savladjuje govor.

ZNAĆAJ RANE HABILITACIJE I REHABILITACIJE, ULOGA LOGOPEDA (SURDOLOGA)

U najvećem broju slučajeva roditelji prvi posumnjaju na slušno oštećenje kod svoga deteta ali prodje dosta vremena dok se završi dijagnostika, zbog čega se propušta dragoceno vreme za razvoj govora i jezika. Najidealnije bi bilo kada dete ne bi imalo uopšte prekid bablinga, već mu se odmah omogućio kontakt sa zvukom. Pošto se to u praksi još uvek ne dogadja, neophodno je započeti bar sa habilitacijom govora u drugoj polovini druge godine. Rani logopedski tretman, u saradnji sa porodicom i sredinom u kojoj dete boravi, pruža mogućnost za razvoj govora, jezika, bogaćenje rečnika kao i polaska deteta i sa teškim slušnim oštećenjem u redovnu školu.

U poslednjih par godina kod nas se uspešno ugradjuje slušni implant i deca uz defektološke tretmane dosta uspešno savladaju govor i dostignu razvoj svojih vršnjaka.